29. oktobra 2020.
Radio televizija Pančevo
Društvo Srbija Vesti

Dečak koji sve stiže i postiže

Foto: Screenshot

Ivan Đurđević iz Ćuprije dokaz je da je sve moguće postići uz snažnu volju i dobru organizaciju.

Kažu da je odluka da uspete važnija od svake druge. Ivan Đurđević je oduvek pokazivao interesovanje za različite stvari. Dok se većina njegovih vršnjaka zanimala uglavnom za sport ili recimo muziku, njega je interesovalo sve to, ali i nauka i još mnogo stvari koje u tom uzrastu najčešće ne idu zajedno. 

Da u svim tim svojim interesovanjima može da bude dobar ili preciznije najbolji, otkrio je pri kraju osnovne škole. Kako bi iskušao sebe i proverio gde mu je mesto, Ivan se prijavio na školska takmičenja iz više predmeta. I bio najbolji – iz matematike, fizike, hemije, veronauke i francuskog. Onda je sve to iz svih predmeta ponovio na opštinskom, pa i na okružnom takmičenju. Šlag na tortu bilo je Republičko takmičenje iz hemije gde je, naravno, bio prvi, kao što se podrazumevalo da bude i đak generacije u osnovnoj školi „Đura Jakšić“. 

Danas je učenik drugog razreda Gimnazije u Ćupriji i ono što on naglašava, prva generacija IT smera. Najbolje odeljenje u gimnaziji, tvrdi, a na konstataciju da je možda subjektivan, poziva se na profesore i direktora koji to isto misle. Rođen je 2004. godine, tek mu je šestnaest, ali zrači ozbiljnošću. Priča kako od svih predmeta najviše voli hemiju i fiziku i u tim naukama sebe vidi kad odraste.

Prošle godine je nastavio da pobeđuje. Na okružnim takmičenjima iz matematike, fizike i hemije bio je prvi, a onda je korona neka takmičenja odložila, neka resetovala, tako da je održano samo Republičko takmičenje iz matematike, gde je bio treći. Ivan, kao da se pravda, kaže da je to „zbog Petnice“, jer je imao samo četiri dana za pripreme. Da, stigao je između dva razreda da bude i u timu iz hemije u Petnici, da postane onlajn član Evropskog parlamenta, kao i da se pripremi za polaganje B2 ispita iz engleskog i francuskog.  

Ukoliko bi neko pomislio da je tu kraj, nije. Ivan Đurđević je član gradskog orkestra. Svira saksofon, za koji je završio nižu muzičku školu. U Gimnaziji je član folklornog ansambla i uz sve to stigne da trenira rukomet i bude deo gimnazijskog tima za robotiku, koji trenutno pravi robota za dezinfekciju prostorija. 

Na pitanje da li njegov dan možda ima 30 sati odgovara čuđenjem.„Ne, za sve ima vremena, tek kad me obaveze zaista „stisnu“ shvatim koliko imam slobodnog vremena“, kaže Ivan. Taj višak slobodnog vremena želi da potroši na Evropski parlament i da se aktivnije uključi u rad, ali, kako objašnjava, to manje zavisi od njega, a više od situacije sa koronom koja mu je već poremetila neke planove. Sve je lepo osmislio i maršrutu i mesta za odmor, da ove godine sa roditeljima poseti Veneciju, ali je sve to odloženo. „Neka, plan ostaje za iduću godinu“, kaže on.

Za kraj razgovora pitanje koje se prosto nametalo – ima li Ivane još neka oblast, neko interesovanje, neka naučna disciplina gde bi mogao da isprobaš sebe? 

„Nema, mislim da mi je ovo dovoljno“, odgovara široko dečački se osmehujući i podižćući ramena kao da kaže – ako se baš nešto pojavi, naći će se vremena i za to. 

I odlazi dalje Ivan Đurđević na neku od svojih mnogobrojnih aktivnosti sa kojima bi se polovina jednog odeljenja jedva izborila, a on još ima i višak slobodnog vremena.

Related posts

Sudar na Novoseljanskom, jedno lice teže povređeno

Jelena Obradović

EBRD obezbedila između 700 i 750 miliona evra za Srbiju, podrška za „mini Šengen

Jelena Belić

Dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu

Nikoleta Dragaš

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija