21. septembra 2020.
Radio televizija Pančevo
Politika Srbija Vesti

Virtuelni samit EU i ZB šestorke, sutra popodne

Virtuelni samit EU i zapadnobalkanske šestorke, kojem će predsedavati predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, biće održan sutra popodne od 16.30 do 19.30 sati, saopšteno je u Zagrebu.

Uz zvaničnike 27 država članica EU, učešće na sastanku potvrdili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik Milo Đukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači, prenela je HINA.

Utvrđena su pravila prema kojima će učesnici video konferencije sedeti ispred neutralne pozadine, na ekranu iza njih neće biti nikakvih državnih obeležja, zastava, grbova, čak ni imena država, samo ime i prezime osobe koja govori.

Pozivajući se na diplomatske izvore, Hina piše da je to pravilo uvedeno na zahtev Španije koja ne želi da učestvje na sastancima na kojima se Kosovo* spominje kao država.
Vučić sutra učestvuje na Samitu EU-ZB

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće sutra na video konferencijskom Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Iz istog razloga u tekstu deklaracije nigde ne se na navode imena država Zapadnog Balkana niti se koristi izraz država, već se govori o „zapadnobalkanskim partnerima“.

U video konferenciji će učestvovati i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, predsednik Evropskog parlamenta David Sašoli, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.

Nakon sastanka predviđena je zajednička konferencija za novinare Mišela, predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, u ime Hrvatske, kao predšedavajuće Saveta EU.

Učesnici će prihvatiti Zagrebačku deklaraciju, kojom će biti potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana.

„Evropska unija još jednom potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Zapadnobalkanski partneri su ponovili svoju privrženost evropskoj perspektivi, kao svom čvrstom strateškom odabiru“, kaže se u nacrtu Zagrebačke deklaracije, u koju je hrvatska agencija imala uvid.

Konkretnije, o proširenju nema ništa u tekstu, a više zvaničnika EU je u susret konferenciji reklo da proširenje nije tema, već paket pomoći EU.

Nekoliko zemalja, inače, prilično je skeptično prema daljem proširenju, poput Danske, Holandije, Švedske, Francuske i donekle Nemačke, navodi HINA.

S obzirom na takve okolnosti, nacrt usuglašenog teksta Zagrebačke deklaracije najviše je što se moglo dogovoriti u ovom trenutku, navodi jedan diplomatski izvor, prenosi agencija.

Mihajlović: Investicijama do bržeg izlaska iz krize

Potredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izrazila je očekivanje da će se sutra na onlajn samitu Zapadnog Balkana razgovarati o novim investicijama kako bi se ubrzao privredni razvoj i što pre izašlo iz krize.

Mihajlović je odgovarajući na pitanje novinara šta očekuje od sutrašnjeg samita koji će biti organizovan iz Zagreba rekla da očekuje razgovor i na temu povećanja grantova EU i nekim novim pružnim deonicama, na primer između Beograda i Šida i drugim investicijama.

„Ovo je jeste težak trenutak, ali činjenica jeste da investicije pomažu i ubrzavaju privredni razvoj kako bi brže izašli iz ove krize“, rekla je Mihajlović obilazeći laboratoriju Kineskih železnica za upravljanje budućom brzom prugom između Beograda i Budimpešte.

Kaže, takođe, da očekuje da Srbija nastavi projekte koje radimo zajedno sa EU, od intermodalnog termanala u Batajnici do autoputa Niš – Merdare – Priština.

„Svi smo u ozbiljnoj zdravstvenoj, ekonomskoj i socijalnoj krizi. Toga smo svi svesni, kao i da ne mozemo baš tačno da odredimo kada će kriza biti završena. Sa druge strane, Srbija je u Evropi i ostaje potpuno opredeljena evrppskim standarima“.

Ističe da se pruga Beograd – Budimpešta radi po svim evropskim standardima, kao i da postoji notifikaciono telo koje je izabrano na javnom pozivu, a koje proverava sve ono što se ugrađuje u tu prugu.

Mihajlović dodaje da se često može čuti pitanje upućeno Srbiji zašto radi projekte sa Kinom i istakla da to što naša zemlja radi i sa Kinom i zemljama EU da to ne isključuje jedno drugo.

„U interesu Srbije je da radi sa svima koji su najbolji u svetu“, naglasila je Mihajlović.
Sastanak lidera EU i Z. Balkana bez razgovora o proširenju

Sutrašnja video konfrencija lidera EU i Zapadnog Balkana u najvećoj meri će biti posvećena borbi protiv pandemije KOVID19, dok je pitanje politike proširenja EU potpuno skinuto sa dnevnog reda.

„Rasprave o proširenju i političkim kriterjumima su u drugom planu u odnosu na pandemiju“, kažu u Briselu.

Početkom godine samit lidera EU i Zapadnog Balkana najavljivan je kao „prekretnica“ u politici proširenja i „kamen temeljac“ za nove i poboljšane odnose između Unije i regiona.

Kao posledica izbijanja pandemije KOVID19 samit planiran da se održi dva dana u Zagrebu postao je video konfrencija od dva sata, a virus je „pojeo“ krunisanje novog početka u odnosima EU 27 i zapadnobalkanske šestorke.

Predsedavajuća Delegacijom Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon ocenjuje da je samo održavanje video konfrencije lidera „dobar signal“ koji pokazuje da je Zapadni Balkan na EU agedni i u vanrednim okolnostima kao što je pandemija.

Ono što je, prema njenim rečima, pod znakom pitanja jestu rezulati ove konfrencije.

”Draft Delakracije koja bi trebalo da bude usvojena na kraju konferencije po mom mišljenju nije dovoljno ambiciozan. Nema jasnih ciljeva kako će zemlje krenuti dalje niti jasnih obaveza o ubrzanju procesa proširenja“, kaže Fajon za Tanjug.

Poslednji nacrt tzv „Zagrebačke deklaracije“ ne donosi ništa što Zapadni Balkan već nije čuo i video kada je reč o obećenjima o evropskoj budućnosti regiona.

Šta više, u nacrtu Deklaracije se ne pominju ni proširenje ni članstvo u EU, pa ni EU integracije.

„Deklaracija potvrđuje još jednom nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkna”, navodi EU zvaničnik pred konfrenciju.

Dodaje se da iako proširenje neće biti tema razgovora lidera EU i Zapadnog Balkna, ono ”traje i napreduje” svojim tokom.

Kao sledeća prilika za razgovor o budućnosti regiona u EU navodi se EU ministarski sastanak u junu.

Prema nacrtu „Zagrebačke deklaracije“ u koju je Tanjug imao uvid, fokus sutrašnjih razgovora lidera EU 27 i Zapadnog Balkna biće na ”jedisntvu i solidarnosti” u borbi protiv koorna virusa.

„EU je jasno pokazala da stoji uz region sa 3, 3 miljijarde evra podrške. Kasnije tokom godine će se predstaviti i ekonomsko investiciono plan za Zapadni Balkan, ali sad je prioritet da se maksimalni iskoristiti 3, 3 milijarde koje su na stolu“, kaže EU zvaničnik.

U Briselu naglašavaju da je važno naglasiti ”ekstremno bliske” odnose EU i Zapadnog Balkna dok sama Delaracija podvlači da evropska ”podrška i saradnja” idu mnogo dalje od onoga što su ”drugi partneri obezbedili” regionu.

Nacrt Delaracije koju potpisuju lideri EU, uz ”konsultacije” sa liderima Zapadnog Balkna, ponavljani važnost reformskog procesa u regionu sa fokusom na valdavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanu ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.

Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u procesu pocesima pomirenja i saradnje i rešavanja bilatreanih problema pri čemu se pozdravljanizbor EU Sepcijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i drugih regionalnih pitanja.

Već viđen je i poziv EU partnerima sa Zapadnog Balkan da napreduju ka punom usklađivanju sa EU spoljnom i bezbednosnom politikom kao i da se napreduje u saradnji Unije i regiona na rešavanju zajedničkih izazova kao što su zajednička bezbednost, borba protiv terorizma i ekstremizma, migracije, trgovina ljudima, drogom i oružjem.

„U cilju dalje promocije naših zajedničkih interesa, EU lideri su spremni da osnaže politički dijalog, uključujući i stastanke na najvišem nivou”, između EU i Zapadnog Balkana”, stoji u zaključku nacrta Deklaracije.

Na pitanje Tanjuga da li i ovaj sastanka lidera EU i Zapadnog Balkan može da doživi sudbinu prethodnog iz 2018. godine, gde je pitanje proširenja na Zapadni Balkan bilo zasenjeno zahtevom francuskog predsednika Emanuela Makrona za prehodnom reformom u Unije, Tanja Fajon upozorava da je „situacija ozbiljna“ i da su svi odgovorni političari, i u EU i na zaapdnom Balkanu, svesni da moraju da iskreno rade kako ne bi izgubili ono što je preostalo od povrenja među građanima kako u institucije i proces proširenja.

„Teško je biti ambiciozan u situaciji pandemije kada se svako bori za svoju državu. Nadam se da ćemo iz ovoga zajedno izaći stabilno i da će EU nastaviti da gura proces proširenja napred”, kaže Fajon.

Ona ukazuje na činjenicu da Nemačka od sredine godine preduzima predsedavanje Savetom EU od Hrvatske i ocenjuje da Berlin može više da uradi po pitanju proširenja

Related posts

Novi singl Lukijana Ivanovića

Nikoleta Dragaš

SZS bez odgovora na pitanja Novosadske televizije

Mica Milakov

Vučić u Briselu: Svi imaju svoje interese, a Srbija se bori za svoje

Katarina Popović

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija