10. avgusta 2020.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Vesti

78 dana pod bombama, Pančevo ne zaboravlja!

Danas se navršava 21 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napadi su trajali 11 nedelja, i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Tokom 78 dana bombardovanja, Pančevo je gađano 24 puta sa oko 60 projektila. Svakodnevno naš grad i okolina bili su meta NATO napada. Već u prvim minutima bombardovanja naše zemlje gađane su Fabrika aviona „Utva”, vojna baza u okolini Kačareva i Kasarna.

U ranu zoru, 4. aprila, bombe su pale na pogon „Energana” u Rafineriji nafte Pančevo i tom prilikom su poginuli radnici ove fabrike – Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović. Sedam dana kasnije gađana su i skladišna postrojenja Rafinerije. U jutarnjim satima, 1. juna 1999, u blizini Starčeva, poginuli su pripadnici oružanih snaga general pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, pukovnik Božidar Pejčić i major Svetomir Trifunović.

U sećanju će ostati i noć između 15. i 16. aprila, kada su pogođene „Petrohemija” i „Azotara”.

U „Azotari” je pogođen rezervoar amonijaka. Tom prilikom Pančevo i ostala naselja su bili prekriveni crnim prahom, a u vazduh je otišla velika količina kancerogenog vinil-hlorid monomera.

Sat nakon ponoći, 18. aprila, na meti su bile sve tri fabrike iz pančevačke „južne zone”. Taj dan ostaće upamćen po velikom zagađenju vazduha – 10.000 puta većem od dozvoljenog.

I poslednjeg dana bombardovanja još jednom je gađana Rafinerija nafte Pančevo.

Tokom bombardovanja Rafinerija je na udaru bombi bila sedam puta, a „Petrohemija” i „Azotara” po dva puta.

Nikada nisu tačno utvrđene ekološka i materijalna šteta.

Ukupno oštećenje građevinskih objekata, bez fabrika, na teritoriji Pančeva procenjeno je na oko 608.000 dolara.

U bombardovanjima SRJ, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture… SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i za neuspeh pregovora o budućem statusu Pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu. Prema proceni Vlade Srbije, u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi, od kojih 89 dece, a ranjeno je i povređeno više od 12.000 osoba. Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u našem gradu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ s Kosova i Metohije. Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna 1999. Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 12 44, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika KFOR-a iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.

Osamnaesti april 1999. godine sigurno će biti upisan u istoriji Pančeva. Večeras je 17 godina otkada su u razmaku od nekoliko sekundi pogođene sve tri hemisjke fabrike u južnoj zoni. A ujutru grad je bio prekriven belim dimom, da bi se kasnije crni dim iz rafinerijskih rezervoara digao u atmosferu. Do danas se ne znaju posledice po zdravlje prvenstveno Pančevaca. U svakom slučaju, Pančevci to neće zaboraviti., a u priči koja sledi svedoče i radnici iz fabrika.

Related posts

U Pasjanu osvanuli antisrpski grafiti, osuda Đurića

Jelena Belić

NOVO: U Južnom Banatu 138 osoba sa Covid-19, jedna osoba preminula u Kovačici

Mica Milakov

Predsednik Vučić: Sa vijadukta će se videti koliko je Srbija lepa

Zorana Stekovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija