29. oktobra 2020.
Radio televizija Pančevo
Društvo Vesti

Dejan Tomašević: Usmeriti decu na sport, učite ih da neguju prave vrednosti

Dejan Tomašević  jedan od naših najtrofejnijih košarkaša, gost emisije „Lice nacije“.

Gost emisije Lice nacije bio je bivši srpski košarkaš Dejan Tomašević. Istakao je da decu treba usmeriti ka sportu, negovati porodične i duhovne vrednosti.

Dejan Tomašević osvojio je mnogobrojna priznanja, medalje i trofeje tokom svoje košarkaške karijere. Gostujući u emisiji Lice nacije, govorio je da su istrajnost, povećenost, ali i porodica kao oslonac, put ka uspehu. Iako živimo u drugačijem vremenu i deca su sve više okrenuta igranju igrica, veoma je bitno da ih usmeravamo ka pravim vrednostima.

– Naše detinjstvo bilo je drugačije nego današnje, nakon obaveza smo izlazili napolje i imali direktnu komunikaciju sa drugom decom. Današnje vreme je potpuno drugačije, ali smo moja supruga i ja usadili deci da je bitno da izađu napolje  i bave se sportom. Naučno je dokazano da je sport prevencija zdravlja. Treba insistirati pre svega na školskom sportu, mora biti obavezan, i ne samo dva časa, ako je mogće i svakog dana, istakao je Tomašević.

U peridou rehabilitacije, nakon povrede, poznati košarkaš je, kako kaže, upoznao našu veru. Mir je pronašao u pravoslavlju i smatra da ćemo kao nacija duhovni preporod postići kada budemo ukinuli psovke.

– Evolucijama i promenama jezika ubačena je psovka i mislim da je to namerno urađano. Održao sam tribinu na Pravnom fakakultetu na kojoj sam govorio o psovkama. Mislim da sam prvi koji je nešto ružno rekao o psovci. Koren reči psovka je pas. Svaki čovek koji ikada opsuje ima nešto životinjsko u sebi. Ni jedan drugi narod ne psuje Boga, sunce, hleb, majku, kao mi. Kada bi stranci to razumeli, ne bi se ni družili sa nama. Duhovni preporod će doći kada ukinemo psovku. Dok sam igrao, dozvoljavao sam sebi da opsujem, ali kada sam shvatio koliki je to greh, više nikada nisam opsovao, objašanjava Dejan Tomašević.

U današnje vreme ljudi su otuđeni i često pribegavaju etiketiranju onih koje ni ne poznaju, pravdajući na taj način sopstvene mane i neuspehe. Trebalo bi da budemo okrenuti porodici, ali i drugim ljudima, a onda ćemo više ceniti i sami sebe, rekao je Tomašević.

Šta za Vas znači nedelja i porodični ručak?

„Kažemo da je porodica jedna mala crkva. Znamo da nedeljom treba otići prvo u crkvu na liturgiju, a onda se okupiti na porodičnom ručku. Nedelja je veoma važan dan. Ne mogu često da okupim svoje, ali se trudimo koliko možemo da budemo zajedno. To nije samo ručak, već informišemo jedni druge šta smo radili i šta su planovi za dalje. Simbolika je porodičnog okupljanja i dogovora, treba porodične vrednosti vratiti“.

Kako mlade uputiti na sport?

„Komplikovano je, ali i našim roditeljima nije bilo jednostavno vreme. Sport je neophodan, svako dete treba da se bavi sportom. Apelujem na državu, ona treba da bude ta koja će napraviti viziju šta treba da uradimo. Možda smo ispustili neku generaciju, ali treba insistirati i na školskom sportu i mora da bude obavezno i ne samo dva časa, već ako može i svaki dan u školi fizička aktivnost. Današnja deca urade 40.000 pokreta manje nego moja generacija. Igrao sam košarku u Zvezdi i Partizanu i to je bilo besplatno. Danas je teško roditeljima da izdvoje novac za dodatne aktivnosti“.

Tomašević je pomenuo i svog omiljenog trenera.

„Imam primer Mileta Protića, najomiljenijeg svog trenera. On mi je bio u nekom trenutku važniji od roditelja. Sećam se da sam pobegao sa časa sociologije, zato što nas je čelkao put u Francusku. On mi je rekao da se vratim ili da zaboravim na karijeru u Zvezdi. On je bio vrlo zainteresovan za uspeh u školi svakoga od nas. Mnogi treneri nisu posvećeni, ali mislim da ima svetlih primera i danas“.

Spona između duhovnosti i telesnog vežbanja

„Živimo u vremenu kada se sve brzo menja i nema konstantnosti. Mora da se napravi strategija, šta želimo da radimo u narednih 5, 10, 50 godina“. Današnja deca zahtevaju da budu savršeni uslovi da bi trenirali. Košarkaški savez je pokrenuo akciju da obnovimo sve košarkaške konstrukcije u svim školama i imamo preko hiljadu osnovnih škola kada smo radili analizu, da su koševi stari više od 40 godina“.

Povreda i rehabilitacija

Treba imati mentalnu snagu i to dolazi iz porodice. Imam zdravu porodicu oca, majku, brata a čini mi se da sam i moju porodicu napravio da bude sa obe noge na zemlji. Porodica je brana od svih napada“.

Idoli

„Sistem je napravljen tako da imamo idole. Naši uzori treba da budu naši roditelji, starija braća i sestre“.

Uspeh drugih

„Svaki put se radujem uspehu svojih bližnjih i svakog čoveka. Volim da se radujem, ali sam takođe spreman da pomognem bilo kome kada treba“.

Da li su naši stari bili u mnogo težim situacijama životnim a mnogo ih lakše rešavali?

„Osnova svega je porodica. Imati porodicu je veliki podvig. To znači da moraš i da se pomučiš. Onog trenutka kada shvatimo da imati decu je podvig, manje ćemo biti samoživi. Zaista čak ne mogu ni da zamislim koliki su junaci bili naši stari preci. Ginuli su oni najhrabriji, najčestitiji. Verujem da ćemo ponovo obnoviti svoju naciju onog trenutka kada obnovimo duh“.

Prokomentarisao je i sebičnost, otuđenje.

„Živi danas jer ko zna šta će biti sutra. Mi živimo tim životom. Ne interesuje nas šta će biti sutra. Šta sve to što čine loše, ljudi nisu svesni da će se to odraziti na moje pokolenje“.

Prestanak karijere

„Nedavno sam držao par predavanja na tu temu, život posle sporta. Na primer, NFL i NBA liga, američki fudbal i američka košarka. Podaci su tragični. NFL dve godine nakon završetka karijere ostane bez ičega. Ceo život se baviš sportom, živiš u okruženju gde ti je sve prilagođeno. Treniraš dva sata, utakmica uveče, sastanci, autobus dolazi po vas. Onda te okruže nečastivi ljudi koji krenu da ti se dodvoravaju, krenu da ti predlažu da uđeš u neki biznis sa njima. Misliš da ćeš biti uspešan u biznisu i uložiš novac i velika većina sportista ostane bez novca. Zato su u NBA uveli sportske penzije i svaki igrač srazmerno godinama igranja ima penziju. Sve se to i meni dešavalo, da mogu da budem uspešan u drugim stvarima. Vratili smo se u Srbiju. Prvo što sam uradio, završio sam fakultet, to je ono što je ostalo nedovršeno. Zaposlio sam se vrlo brzo i našao svoju sreću u tome, ali veliki deo sportista se ne snađe“.

Zašto je važno da se deca bave sportom?

„Najbolje bi bilo da se dete bavi sportom da bi bilo zdravo. Mi živimo u čudnom vremenu gde ljudi izlaze iz teškog perioda time što teraju svoju decu da treniraju da bi bili Nole. To je začaran krug. Nije lako roditeljima. Pokušaće sve da dete bude kao Nole. Sport je bitan za zdravlje dece, a da li će biti profesionalci, isključivo od njih zavisi“.

Kako je danas moguće doći do smirenja, da umirimo svoje srce?

„Našao sam mir u pravoslavlju. Najveći ljudi planetarni – Nikola Tesla, Mihajlo, Pupin, Sveti Sava, Novak Đoković – upravo su potekli odavde. Čitao sam dosta i o drugim religijama, ali nemam potrebu da tražim smirenje u nečemu drugom“.

Najveći uspeh

„Zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu. Svakog jutra ako se probudimo i ništa nas ne boli, treba da budemo zahvalni“.

 

Related posts

’’JA PLIVAM, A TI!’’ 

Mica Milakov

Počela poslednja faza modernizacije “migova 29”

Bojana Kecic

Havarija na vodovodnoj mreži

Zorana Stekovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija