30. oktobra 2020.
Radio televizija Pančevo
Društvo Najvažnije Pančevo Vesti

Aleksandar Gatalica u emisiji „Lice nacije“: Kad ideja preraste u ideologiju, destruktivna je…

Gost današnje emisije „Lice nacije“ bio je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac s antičkog grčkog i muzički kritičar.

Za početak jedno neknjiževno pitanje, više medicinsko, šta su to bele glijalne ćelije?

„Bele glijalne ćelije su nada neukog čovečanstva da možemo njihovim korišćenjem postati neočekivano pametniji nego što smo sada. Kontrolišu naše psihološke, ali i ljudske i filozofske potrebe. Ima ih oko 90 posto u našem mozgu. Nije sasvim jasno šta one rade. Postale su središte u mojoj najnovijoj knjizi Poslednji argonaut. Od pre desetak godina datira saznanje da one međusobno komuniciraju. Tu nastaje interes za književnu mistifikaciju. Osnovica ideje u romanesknom zapletu jeste da glijalne ćelije služe kao radio-stanice sa zalihom sećanja celokupnog čovečanstva. Zainteresovao sam se za to spontano, to je posledica traganja u svakoj knjizi za nečim prethodnim“, započinje Aleksandar Gatalica.

Veliki rat je imao posledice i na mene kao pisca. Bilo je teško krenuti iz početka, ali kako je moj princip još od mladosti obrisati sve iz pamćenja i krenuti od početka u odnosu na prethodne knjige, i ovog puta je tako išlo, samo je malo više godina prošlo.“

Da li Vaše pisanje nosi jednu vrstu introspekcije, samospoznaje, unutrašnje dileme, sukobe?

„Ne verujem u knjige koje služe za puku zabavu, koje se čitaju na letovanju i bacaju. Ne verujem u knjige koje nam nude lažno spasenje. Verujem u knjige koje nas menjaju. I trudim se da pišem takve knjige. Završio sam opštu književnost, nekadašnju svetsku. Pročitao sam stotine takvih knjiga, što me je korenito promenilo. Prava knjiga je ona za koju se zapitate kako ste mogli da živite pre nje. Neke knjige se teško čitaju, npr. Dr Faust, ali bitno je da kada pročitate poslednju rečenicu, kažete da niste isti čovek.“

Postoji doktrina da su sve discipline, naučne discipline, kako ih nazivamo, krenule iz književnosti.

„Književnost je kolevka ne samo razmišljanja i filozofiranja već i ukupnog poretka društva. Vidimo da ni zakonodavstvo u VII i VIII veku pre nove ere nije bilo razdvojeno od poezije, svedoče o tome sačuvani Solonovi fragmenti.“

Šta je civilizacija dobila s tehnološkim revolucijama?

„Koliko nam služe, toliko nas i opterećuju. To što možete stupiti u kontakt sa bilo kim ne znači da imate nešto i da mu kažete. Postali smo zarobljenici besmislenih objava na društvenim mrežama. Sama komunikacija je veza između čoveka A i čoveka B. Ako nemaju šta jedan drugom da poruče, komunikacija je bespotrebna. Dakle, mogućnosti su jedno, a sadržaj drugo. Sadržaj se u mogućnostima izgubio.“

Kuda ide civilizacija?

„Obično je veliki slom saznanje da ne možemo razmeniti iskustva sa drugim civilizacijama, ako postoje, u bilo kakvom realnom vremenu. To je bio veliki poraz i više nije bilo potrebe za izlaženjem iz Zemljine orbite. Kao dete sam bio svedok toga. Moj otac je voleo naučnu fantastiku, što je ostavilo utisak na mene. Iz naučne fantastike ušao sam u književnost, što se vidi u mom pisanju. Sećam se tog optimizma. Kao dete sam napisao da ću dočekati Novu godinu na Marsu. Čovečanstvo mora da shvati da ne može živeti bez ideje. Ideje su na zao glas izašle u XX veku i napravile najkrvaviji vek u istoriji. Ali ne mogu ideje biti optužene za to. Zloupotreba ideja je napravila sve to. To je metastaziranje ideja u ideologije. Ideologije su sve to napravile. Ozbiljno je filozofsko pitanje kako vratiti ideje u ljudski život a ne zloupotrebiti ih, jer ne možemo živeti bez ideja. Možda nam neka iskustva XX veka daju uputstva za to. Ipak današnji svet, današnje zakonodavstvo, multilateralno zakonodavstvo, implicitno i dalje drži ideje u kavezu – opasne su, mogu da naprave nove militarne pokrete, možemo ponovo da zapalimo Evropu, a novo paljenje Evrope značiće njen kraj. Treći svetski rat neće izbiti na Pacifiku već u Evropi. Evo eksperimenta, gledajte pet minuta, bez misli, u crno iza svojih kapaka i videćete da je to vraški teško.“

Dvadeseti vek je doneo čemer, jad, krv, razaranje… Da li je to počelo sa primitivnom sekularizacijom Evrope nakon Francuske revolucije?

„Moglo bi se reći i tako. Ali opet, ta skularizacija je donela cvetove građanstva, građanske nauke. Ali moramo se vratiti idejama i humanistički ih usvojiti.“

Da li živimo u opasnom vremenu?

„Nije ni upola opasno kako je bilo do devedesetih. Sećam se vremena kad smo bili sasvim sigurni da ćemo nestati u nuklearnom ratu. S druge strane, živeli smo u socijalizmu koji je imao posebnu boju kod nas, i bili smo ubeđeni da može propasti samo u krvi. Da taj sistem ne može pasti tek tako. Dogodilo se nešto najčudnije, taj socijalizam se isušio, pokidao. Danas nije tako opasna situacija. Nema više te ideologije, tog ubeđenja. To je blagodet koliko i muka. Nema jednostavnog rešenja.“

Da li je ovo neokolonijalizam robovlasničkog tipa, globalno gledano?

„Komunikacija nije krenula iz Srbije nego iz Amerike. Nisam siguran da li je povratak patrijarhalnom duhu naših očeva i dedova rešenje. Ako jeste, to mora biti oblik podesan ovom veku. Ratovalo se i u matrijarhatu, tada se dogodio napad na Troju. Matrijarhat je bio dominantan do VI veka pre nove ere. Matrijarhat je pao kada se reči nisu odvajale, a patrijarhat kad su počele da se odvajaju.“

Da li fiziologija ili neurologija u nekom kontekstu odnose prevagu u onome što zovemo etika, moral, duša?

„U grob nećemo poneti velike počasti. To ima smisla samo kada pogledate kakvu decu ostavljate za sobom. Mislim da živimo u veku koji može biti lep samo ako uzmemo lepo od njega, kao što je bio i XX vek, u većem delu. Junak moje najnovije knjige Poslednji argonaut, Majstor, dobija priliku da posredstvom belih ćelija ode u kompletni utisak jednog vremena. Odlazi u Periklovo vreme, zatiče i lepotu i grozotu na istom mestu, i pronalazi snage da odabere samo ono što je lepo. A to nije lako. Nije lako odvojiti žito od kukolja.“

Zbog čega u našoj eliti ili pseudoeliti postoji jedan sholastički skepticizam? Uvek je bilo podela…

„Mi smo nacija koja je zakasnila za krupnim događajima XIX veka. Nije bilo istorijske sreće. Prvi srpski ustanak je propao s idejama onog vremena, da se prave zakoni, ministarstva i visoke škole. Obrenovićevska Srbija do ubistva Aleksandra formirala je našu naciju, ali propustili smo ključne momente i nikako ne možemo da stignemo taj voz. Nije mogla da bude napravljena strategija, jer smo propustili, kao i Rusija, pa vidimo neke drugačije odlike toga društva. U svim generacijama, kao i u današnjim, vladalo je uverenje da moramo pretrčati nešto, o čemu je govorio i Stojan Novaković u XIX veku.“

NIN-ova nagrada 2020. godine digla je dosta prašine, peticija, bojkota.

„Nisam želeo da budem potpisnik nečega što ukida tu nagradu. Svejedno, ako se ovako nastavi, ona će sama sebe ukinuti. Osnovni problem sa nagradom je to što ne reperezentuje ono što je magistralno u srpskoj književnosti. Ona sistemski to radi i to je put u njenu propast. To vide desetine hiljada čitalaca u Srbiji. I ja sam bio u žiriju gde su dolazile stotine knjiga. Pisci amateri su dirljiva kategorija, žele da proizvedu novi život na papiru. I oni su bezopasni. Međutim, opasna je grupacija poluprofesionalnih ili zlih profesionalaca, koji vide književnost kao mogućnost upravljanja tuđim emocijama. Čitaoci bezrezervno veruju knjizi. Ljudi koji nemaju dovoljno talenta biraju jake emotivne nadražaje da bi privukli publiku, a to je zloupotreba ljudskih emocija. Knjiga aktuelnog dobitnika govori koliko smo krivi za sve što nam se dešava. Ja nisam, ni moj junak nije. To je sadistička poruka koliko smo svi krivi. Takvu poruku može prihvatiti samo jedna vrsta čitalaca – mazohisti. Krivica ne samo za činjenje nego i za nečinjenje. Ta knjiga govori koliko smo krivi za uspon Miloševića i miloševićevskog režima. To je uvođenje društva u kolektivno ludilo, paranoju, i to među generacijama koje u tome nisu učestvovale. Ovde imamo tendenciju da svi nevini budu optuženi, a krivi se verovatno provlače.“

Ima li kraja uslovljavanjima Evropske unije?

„Prvo moramo videti šta će se dogoditi s Evropskom unijom nakon izlaska Velike Britanije. Možda će se raspasti na dve unije, možda se raspadne potpuno, zbog čega nisam srećan. Teško je reći šta bi to donelo. Pokušavam da predvidim stvari, ali iako sam Gatalica, ne mogu videti dalje od pet do sedam godina.“

Narcisizam, egoizam, hedonizam, konzumerizam.

„Četiri ‘izma’ XXI veka koji su od mobilnog telefona napravili zlatno tele. No, divan je XXI vek, možemo iz njega mnogo lepog izvući, samo moramo biti pametni. Da, optimista sam, uvek sam bio optimista. Da nisam, ne bih ni dovde stigao.“

 

Related posts

„Dizelka“ savladala Zemun

Nikoleta Dragaš

Jaki samo na rečima! Lideri opozicije okupljeni u Savezu za Srbiju su najobičnije kukavice pošto su naprasno odustali od protesta ispred TV Pink koji su danima unazad gromoglasno najavljivali.

Mica Milakov

Vučić ponudio pomoć za lečenje Janje Stamenković

Zorana Stekovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija