22. septembra 2019.
Radio televizija Pančevo
Politika Srbija Vesti

Vučić i Makron prisustvovali polaganju venaca u čast srpsko-francuskog prijateljstva

Vučić i Makron odali počast braniocima Beograda, Milunki Savić i položili vence na Spomenik zahvalnosti Francuskoj.

Polaganjem venaca na Spomenik braniocima Beograda 1914-1918 na Novom groblju, predsednici Srbije i Francuske Aleksandar Vučić i Emanuel Makron odali su počast stradalima u Prvom svetskom ratu.

Dvojica predsednika vence su položili uz zvuke trube reprezentativnog orkestra garde Vojske Srbije, koji je izveo pesmu „Tamo daleko“.

Na jednom vencu je srpska zastava, na kojoj je piše „predsednik Republike Aleksandar Vučić, junačkim precima, ponosni potomci“, a na drugom francuska zastava sa natpisom „predsednik Republike Francuske“.

Spomen-kosturnica branilaca Beograda 1914-1918 jedno je od najznačajnijih spomen-obeležja iz vremena Prvog svetskog rata u Beogradu.

Za vreme tog rata, Beograd je bio prva bombardovana prestonica, najviše rušen i branjen grad u Evropi, a u kripti spomen-kosturnice počivaju kosti 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka.

U vreme Velikog rata, Srbija i Francuska su bile saveznice, Francuska je pomagala našu zemlju u naoružanju, a kasnije je organizovala i prebacivanje srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf.

Takođe, zbrinula je i brojne bolesnike i ranjenike u svojim bolnicama, a decu i omladinu smestila u svoje škole u Francuskoj.

Bila je i jedna od glavnih organizatora Solunskog fronta, a na čelu ujedinjene oslobodilačke srpsko-francuske vojske nalazio se francuski general Franše d“ Epere kome je u Beogradu, inače, podignut spomenik i jedan od bulevara nosi njegovo ime.

Makron i Vučić odali počast srpskoj heroini Milunki Savić

Predsednici Srbije i Francuske Aleksandar Vučić i Emanuel Makron su  posle podne, u Aleji velikana na Novom groblju, odali počast srpskoj heroini Milunki Savić, ženi sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.

Predsednici su položili cveće na grobno mesto učesnice Balkanskih i Prvog svetskog rata, u prisustvu njenih potomaka.

Milunkini praunuci Mladen i Miloš Stankov, kao i Dragica Nikolić, unuka Milunkinog brata umesto kojeg je otišla u rat, predsedniku Francuske su poklonili grb Republike Srbije, kao simbol saveza i prijateljstva između dve nacije.

Iznad grba urezana je na francuskom jeziku poruka admirala Geprata Milunki Savić dok je ležala u bolnici u Bizerti: „Ozdravi sine, admiral te moli“, dok je ispod grba, takođe na francuskom, izgravirana poruka: „Velikoj Francuskoj zahvalni potomci Milunke Savić“.

Potomci Milunke Savić koji su sačekali dvojicu predsednika rekli su da je ona bila heroina, ali i izrazili zahvalnost francuskom predsedniku i Francuskoj.

Makron im je zahvalio, rekavši da mu je veoma drago što je došao da se pokloni senima Milunke Savić.

„Ja sam dosta čitao o njoj i zbog toga smo želeli da dođemo ovde da odamo počast Milunki Savić“, rekao je Makron.

On je zahvalio i porodici što održavaju nacionalno, ali i porodično sećanje na nju. Kako je rekao Vučić, Srbija nema većeg junaka od Milunke Savić i ona je u srcu svakog čoveka.

„Njen život je specifičan, kroz njen život ispričate svu tragediju Srbije i srpskog naroda“, rekao je Vučić Makronu.

Odavanje počasti najodlikovanijoj ženi Prvog svetskog rata još jedno je podsećanje na veliki doprinos koji je Srbija dala u Velikom ratu.

Mediji prenose i da je lično Emanuel Makron tražio da se u agendu uvrsti i odavanje počasti Milunki Savić, koja je odlikovana i francuskim ordenom Legije časti.

Milunka Savić bila je narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, a zbog njene neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.

U borbama je ranjavana devet puta, a prvi put je rešila da se prijavi kao dobrovaljac 1912. godine za učešće u Balkanskom ratu i to pod imenom Milun Savić.

U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a da je žensko otkriveno je u bolnici, u koju je primljena posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, što je bilo skoro godinu dana nakon pristupanja srpskoj vojsci.

I za Prvi svetski rat prijavila se kao dobrovoljac, primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar, koji ju je odredio u Drugi puk.

Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“, a istakla se kao bombaš u Kolubarskoj bici.

Za višestruko herojstvo, tada je dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima.

U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije, da bi se nakon nekoliko meseci oporavka vratila na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine.

U bici na Kajmakčalanu, istakla se kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji i to zarobljavanjem 23 bugarska vojnika.

Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“, a jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Bila je poštovana širom Evrope i pozivana na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, gde je odlazila obučena u šumadijsku narodnu nošnju, ukrašenu dobijenim odlikovanjima.

Nakon tri moždana udara, umrla je 5. oktobra 1973. godine u Beogradu.

Sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu, a njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj – simbol prijateljstva

Spomenik zahvalnosti Francuskoj na koji su predsednici Francuske i Srbije Emanuel makron i Aleksandar Vučić položili vence podignut 1930. godine u znak prijateljstva, uzajamne pomoći i saradnje Srbije i Francuske tokom Prvog svetskog rata, a delo je poznatog vajara Ivana Meštrovića.

Izvajan je u bronzi i prikazuje skulpturu žene koja je u snažnom zaletu što simbolizuje Francusku koja juriša u pomoć Srbiji,na njegovom postamentu uklesano je „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“, sa druge spomenika simboličnoje uklesana Sorbona koja predstavlja prosvetnu pomoć srpskoj omladini tokom i posle Prvog svetskog rata.

Posle golgote koju je srpska vojska i narod prošao povlačeći se preko Albanije prva je u pomoć pritekla Francuska i francuski brodovi su izmučene vojnike prevezli na grčko ostrvo spasa- Krf. Mnogi bolesnici, ali i deca i omladina, prevoženi su i smeštani u domove u Francuskoj, gde su lečeni i školovani, a onda vraćani u domovinu.

Oporavljena srpska vojska na Krfu zajedno sa francuskim saveznicima probila je Solunski front, a tom akcijom komandovao je francuski maršal Franše d’Epere.

On je o srpskim vojnicima kasnije napisao: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine…“

Podizanje Spomenik zahvalnosti Francuskojje finansirano dobrovoljnim prilozima Društva prijatelja Francuske i Društva nekadašnjih đaka francuskih škola, ali su priloge skupljale i srpske majke u znak zahvalnosti francuskim majkama, čiji sinovi su stradali u Prvom svetskom ratu.

Zbog oštećenja, združenim snagama Francuske i Srbije, spomenik je obnovljen, a projekat je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture.

U punom sjaju zablistao je krajem prošle godine.

Related posts

GRAD VRŠAC : Ko se obogatio na račun penzionera?

Mica Milakov

Veće usvojilo novi pravilnik o socijalnoj zaštiti

Jasmina Petkovic

Vučić: SNS odneo ubedljivu pobedu u četiri opštine. Neverovatna podrška u Lučanima!!!

Nikoleta Dragaš

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija