21. septembra 2019.
Radio televizija Pančevo
Južni Banat Najvažnije Pančevo Vesti

„ŽUTI“ SU ATP DOVELI DO AMBISA: Štangle, Hitler, sudske presude i donacije…

Autotransport Pančevo upropastila je direktno Demokratska stranka, koja je, po raznim koalicionim sporazumima do 2012. godine, bila zadužena za to preduzeće. Sistemsko uništavanje lokalnog autoprevoznika počelo je u mandatu Srđana Mikovića. Lokalna vlast je dozvolila da radnici ovog preduzeća ostanu bez plata.

Problem je nastao 2005. godine, posle uredbe Vlade Srbije o ograničenju mase zarada u javnim preduzećima. ATP-ovci su, zbog toga, tri godine dobijali manje plate od onoga što je predviđao kolektivni ugovor. Sud je doneo odluku da su radnici u pravu. Neprimajući plate, radnici, skoro svi, tužili su osnivača, odnosno lokalnu samoupravu. Direktni krivci za tužbe bili su Srđan Miković i njegov stranački kolega Zoran Jovanović , tada član Gradskog veća za finansije, koji je tu funkciju obavljao i u mandatu Vesne Martinović. Oko 400 radnika dobilo je spor.

Radnicima se dugovalo oko 160 miliona dinara. Mikoviću je mandat istekao 2008 godine. Problem nije rešen. Nasledila ga je Vesna Martinović, takođe iz DS. Grad počinje da vrši veliki pritisak na radnike ATP da povuku tužbe i pristanu na obećanu dinamiku isplata zaostalih zarada. Da nisu odustali to bi bio kraj, odnosno likvidacija ATP.

Pritiskom su delimično i uspeli, ali jedan deo radnika nije popustio. Godinama se lutalo sa direktorima u ATP. Dugo je tu funkciju obavljao Mikovićev favorit Zoran Pokrajac, koji je bio krajnje nesposoban da se izbori sa problemima. Vesna ih je imala više. Setila se tandema bivših policajaca Peričin-Škaljak kao nestranačkih ličnosti. Međutim, njih dvojica su videli, što naš narod kaže, „koliko je sati“, i brzo odlaze iz ATP-a. Da ne grešimo dušu, imali su dobru volju…

Tada na scenu stupa šoumen Nenad Stanojević, koji je vrlo brzo u ATP-u dobio nadimak Hitler. Mladi „japi“ koji dolazi na mesto direktora ATP iz Luke Dunav, već u to vreme Peconijeve kompanije. Stanojević je delio otkaze, skoro se i fizički obračunavao sa zaposlenima, izigravajući čvrstu ruku…

Ali, sud je vraćao sve te radnike, zbog neosnovanog otkaza. ATP, odnosno gradska kasa, tačnije građani kao poreski obevznici, davali su milione dinara zbog hira nesposobnog direktora, kako bi se ispoštovale sudske odluke.

Siniša Ogrizović, radnik ATP, štrajkovao je danima na peronu stanice 2011. godine, tvrdeći da Stanojević zloupotrebljava svoj položaj i da se na najbrutalniji način odnosi prema neistomišljenicima, pogotovo prema radnicima koji svoja potraživanja ostvaruju sudskim putem.

Situacija se zakomplikovala početkom juna 2011, kada su zaposleni u ATP-u, koji nisu hteli da povuku tužbe, premeštani sa dugogodišnjih na nova radnih mesta. Povod da Ogrizović stupi u miran protest bio je aneks ugovora koji je prisilno potisao, a na osnovu čega mu je promenjeno radno mesto vozača i ponuđeno da bude kondukter.

Potom sledi Stanojevićev obračun sa medijima. Prva fejsbuk presuda ikad doneta u Pančevu. Osuđen je zbog uvreda na račun novinarke jednog lokalnog nedeljnika, koju je optužio da piše po nalogu prvog čoveka pančevačkog SSS Milanka Bodiroge. Platio je izvesnu sumu novca i morao javno da se izvini.

Vrhunac njegove nazovi „karijere“, koji je izazvao opštu podsmeh u Pančevu, dogodio se kada su mu klinci, srednjoškolci, pored video sistema na stanici ATP, ukrali autobus. Vozili su se celu noć i ostavili ga na njivi kod Kačareva.

Stanojević je dobio i batine, ispred kuće, u sačekuši. Presudom je utvrđeno da se radi o seoskom divljem prevozniku. U to vreme, ATP je počeo da deli linije privatnicima, pa su postojale indicije da se ti poslovi, odnosno tenderi, nameštaju. Neko je izgleda ispao iz posla, ili ga nije dobio, pa se sa Stanojevićem obračunao štanglom. Samim tim rentiranjem najjačih gradskih linija ATP je dodatno gubio prihode.

Obračunavao se sa političkim neistomišljenicima i preko oca, učitelja u jednoj osnovnoj školi, koji je decu političkih neistomišljenika i protivnika DS, psihički maltretirao. Onda ja, učitelja u jednoj osnovnoj školi, koji je decu političkih neistomišljenika i protivnika DS, psihički maltretirao. Onda je usledio slučaj nezabeležen u Srbiji, a i šire. Slede lokalni izbori 2012. godine.

Gradska vlast pompezno najavljuje „umivanje“ voznog parka ATP, koji je, blago rečeno, bio katastrofa, kroz donaciju iz Francuske. A donacija je građane Pančeva koštala oko 37 miliona dinara. Da, dobro ste pročitali, donacija je plaćena. Stiglo je tokom 2011. i 2012. godine 29 vozila. Bili su stari deceniju, svaki je prešao oko 600 hiljada kilometara kada su stigli u Pančevo. Odmah im je bio potreban remont.

U celu ovu aferu umešala se policija, pa čak i Interpol. Kao i uvek, na scenu stupa pančevačko pravosuđe. Više tužilaštvo odnosno Monterra Čolićka. Ostalo je na „proveri“. Stanojević i DS su, tvrde radnici, suštinski grobari ATP. Bukvalno su preduzeće doveli do ambisa.

Posle afere „Donacija“, Stanojević je otišao iz ATP. Nagrađen je direktorskim mestom u Direkciji. Ne vozi se više autobusima. Šeta. Traži „bolju Srbiju“.

 

 

Related posts

Svetsko zlato Slavku Stanišiću

Nikoleta Dragaš

Deca sa KiM kod Vučića: Paketići i selfi s predsednikom

Zorana Stekovic

150 godina Ivanova

Jasmina Petkovic

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija