24. aprila 2019.
Radio televizija Pančevo
Društvo Vesti

Sećanje na velikana: Godina od smrti Nebojše Glogovca

Godinu dana je prošlo od kada su pozorišne scene ostale prazne. Aplauz, ipak, ne jenjava. Ni Igra. Njegova, koju sada pronose Njegovi. Glumci. Kolege. Prijatelji. Ljudi. Njegovi. Oni, koji će Svedočanstvo o Njemu preneti na buduće generacije. I Sećanje. Večno. I Glumu. Kolosalnu. I Osmeh. Topao. I Dobrotu. Duboku. I Talenat. Neponovljiv. Lik i Delo. Jednostavnost. Snagu. I Ime. Njegovo. Sa velikim početnim slovom. I Život. Njegov. Vredan. Nebojšin. Glumčev. Čovekov. Glogijev. Hamletov. Dečakov. Nezaboravljen. I reči. Njegove. Važne.

Prošlo je godinu dana od smrti Nebojše Glogovca, a povodom ove tužne godišnjice održan je pomen pokojnom glumcu na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana. Opelo je zajedno sa ostalim sveštenicima održao Nebojšin otac Milovan.

Danas, u 17 sati, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održan je program „Sećanje na Nebojšu Glogovca“, predstavljena je monografija „Nebojša Glogovac“ i prikazan kratki film Radivoja Andrića u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Glogovcu je „Dobričin prsten“ dodeljen posthumno.

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969.  u Trebinju. Preminuo je posle kraće i teške bolesti 9. februara 2018. godine u Beogradu.

Supruga Nebojše Glogovca na društvenim mrežama godinu dana nakon glumčeve smrti objavila je zajedničku fotografiju iz najsrećnijih dana, kao i poruku zbog koje je cela zemlja zaplakala.

Prodje godina, prolete…
– Kako misliš, prolete?
– Pa brzo prošla.
– Zar ovo nije najduža i najbolnija godina od kad je Vremena?

– E, a koje je boje?
– Šta, godina?
– Ne, koje je boje Bol?
– Crne, pretpostavljaš. Najcrnje crne koju možeš da zamisliš. Crnilo.
Crno, kao potpuni besmisao. Crno, kao prazan ponor. Crno, kao nema i
neće biti. Crno, kao loša namera. Kao važno pitanje bez odgovora. Kao
gubitak vere. Kao nemoć. Kao pogled u ludilo, sa ivice ludila. Crno,
kao odlazeće oči. Kao udah bez izdaha. Kao izdah bez udaha. Zagrljaj u
prazno. Mrak toliki, da ne znaš gde počinješ i gde se završavaš.
– Ali crno i nije boja.
– Tako kažu. Crno je potpuno odsustvo Svetlosti. Pa eto.
– Ali ti imaš Sunce.
– Imamo. Ljubavlju.
– A to, što boli…. Je li to Bol ili Tuga ili… šta je?
– Ne znam. I Strah je. I Ljutnja. I Očaj. Sve je.
– A ukus? Kakvog je ukusa?
– Bez ukusa je. Čini upravo da svi ukusi nestanu.
– A kolika je… ta Bol?
– Ceo si Bol.
Tako, prosto boli. Nije što želi da boli, nego ne može drugačije.
– Sve Vreme?
– Vreme, ha!
– Pa kako se tako živi? Je l biva lakše? I Ljubav, gde je ona?
– Tu je i Ljubav, sve Vreme.
– Pa šta ona radi?
– Prvo bude deo Bola, od crnog je ne razaznaješ. A onda se polako
pribere, strese crnilo, otvori prozore da udje Svetlost, da vidiš
boje. Hrani te, da porasteš. Jer Bol je ista, sve Vreme,
ali ti moraš da porasteš,
da bi mogao da je nosiš,
tu toliku
Bol.
– A onda?
– Onda Ljubav prigrli Bol. Uostalom, Bol je tu zbog Ljubavi. I tako
zajedno žive. Mislim zauvek, ako to postoji.
Odvojeni, a jedno.
Ljubav i Bol.
– I Sunce?
– Da, i Sunce.
Sunce je Život.

Godišnji pomen Nebojši Glogovcu održan je u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju. Nebojšin otac, sveštenik Milovan dočekivao je ispred crkve sve one koji su došli da odaju počast velikom glumcu. Pored njega stajala Milica, koja je preminulom suprugu na grob položila buket crvenih ruža. Sinovi Gavrilo i Miloš nosili su bele ruže.

 

 

Related posts

M. N. uhapšen zbog droge

Nikoleta Dragaš

„Dani pančevačkog roka“ ispred Kulturnog centra

Nikoleta Dragaš

MINISTAR STEFANOVIĆ : Videćete kako izgleda 100.000 ljudi u petak 19. aprila, pa uporedite!

Mica Milakov

Ostavite komentar

Ovaj sajt koristi kolačiće da bi vam pružio bolje korisničko iskustvo. Za detalje pogledajte uslove korišćenja. Prihvatam Više informacija